Bolesti jetre
Bolesti jetre mogu biti posledica različitih uticaja kao što su infekcija, lekovi, toksini, ishemija i autoimune bolesti.
Bolesti jetre večinom dovode do određenog stepena hepatocelularnog oštećenja i nekroze, izazivajući poremečaje vrednosti raznih laboratorijskih testova, a ponekad i subjektivne smetnje. Bolesnikove smetnje mogu biti posledica same bolesti jetre (npr. žutica zbog akutnog hepatitisa) ili komplikacija bolesti jetre (npr. akutno krvarenje iz probavnog trakta zbog ciroze i portalne hipertenzije).
Bolesti jetre, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, spadaju u deset najčešćih uzroka smrti u svetu. Rasprostranjene su na svim kontinentima.
Hronične bolesti jetre predstavljaju veliki zdravstveni problem širom sveta. Prevalenca velikih oboljenja jetre, kao što su bezalkoholna i alkoholna masna jetra, hronični hepatitis, ciroza jetre ili karcinom jetre, naglašava potrebu za adekvatnim, efikasnim i isplativim tretmanom.
Alkoholizam se i dalje rangira kao jedan od 14 gorućih zdravstvenih problema širom sveta, a u Evropi zauzima 10. mesto.
Hronični hepatitis je veliki globalni zdravstveni problem: 5% svetske populacije, što čini 300 miliona ljudi, su hronični nosioci hepatitis B virusa (HBV) dok je više od 170 miliona ljudi širom sveta zaraženo hepatitisom C virusa (HCV). Hronično prisustvo ova dva virusa je veoma bitan faktor u nastanku ciroze jetre ili hepatocelularnog karcinoma.
Ciroza jetre je često završna faza, zajednička, i za bezalkoholnu i alkoholnu masnu jetru, kao i za hronični hepatitis. Ciroza jetre se nalazi među 12 najčešćih uzoraka smrti u svetu, a na 6. mestu u Evropi.
U Srbiji su, na prvom mestu, virusna oboljenja jetre, izazvana hepatitisom B i C, a u stopu ih prate oštećenja, izazvana alkoholom.
